Mujo je bio gluh veći dio svog života, i na jednom pregledu mu doktor kaže da su pronašli način da mu vrate sluh.
Nakon operacije Mujo stvarno povrati sluh i dođe za mjesec dana na kontrolu, pa ga doktor pita:
– Evo, sve je u redu, mora da vam je porodica jako sretna što napokon čujete?
Mujo slegne ramenima i kaže:
– Ma jok, nisam im ni rek’o, samo sjedim, slušam i mijenjam testament evo već treći put…
BONUS PRIČA:
Jednog sunčanog jutra u malom selu zvanom Čudovci, deda Živko je odlučio da je vreme da poseti svog starog prijatelja Milana, koji je živeo na drugom kraju sela. Deda Živko je bio poznat po svojoj neobičnoj navici da uvek nosi sa sobom veliki, crveni kišobran, bez obzira na vremenske prilike. Tog dana, dok je hodao putem, susreo je komšiju Petra, koji nije mogao da odoli a da ne prokomentariše.
„Deda Živko, zar očekuješ kišu sa tim ogromnim kišobranom?“ upita Petar kroz smeh.
Deda Živko se nasmejao i odgovorio: „Ne, sinko, ovaj kišobran mi je zapravo amulet protiv zaborava. Uvek znam gde mi je, pa ne mogu da zaboravim gde idem!“
Petar se smejao dok je deda Živko nastavljao svojim putem, mašući velikim kišobranom kao da je mače.
Kada je stigao do Milanove kuće, deda Živko je primetio da nešto nije u redu. Milan je stajao ispred kuće, zbunjen i uznemiren.
„Šta se dešava, stari prijatelju?“ upita deda Živko, sklapajući svoj kišobran.
„Ah, Živko, velika nevolja! Moja kokoška, Marica, je pobegla iz kokošinjca i sada se krije negde po dvorištu. Ne mogu da je nađem!“ odgovori Milan.
Deda Živko je odmah znao šta treba da uradi. Podigao je svoj veliki kišobran i počeo da ga okreće kao ventilator, dok je šetao oko dvorišta. „Marice, Marice, izađi, evo ti zaštita od sunca!“ vikao je deda Živko.
U tom trenutku, iz žbunja se začuo poznati kokodakanje i Marica je iskočila, očigledno privučena neobičnim zvukom i pokretima. Milan nije mogao da veruje svojim očima.
„Živko, ti si pravi čarobnjak! Kako si znao da će kišobran raditi?“ upita Milan, smejući se od srca.
„Eh, Milane, stari moj,“ odgovori deda Živko, „nije uvek bitno šta nosiš, već kako ga koristiš. A ovaj kišobran je prava stvar za svaku priliku, čak i za lov na kokoške!“
Tako su deda Živko i Milan proveli ostatak dana smejući se i prisećajući se starih vremena, dok je Marica veselo kljucala po dvorištu, srećna što je pronašla put natrag zahvaljujući neobičnom, ali korisnom kišobranu deda Živka.
I tako je prošao još jedan dan u Čudovcima, gde su čak i najobičnije stvari imale magičnu moć da unesu radost i smeh u živote ljudi.
