Vojislav Šešelj je došao kod frizera na šišanje. Nakon nekog vremena, frizer ga upita da li voli Hrvate i Bosance. Voja se zamisli, pa kaže da ih voli i pita zašto ga to pita. Frizer odgovori da ga pita “samo tako”.
Nakon nekog vremena, frizer ponovo postavi isto pitanje, a Voja opet odgovori potvrdno.
Kada je frizer ponovo pitao isto pitanje, Vojislav se iznervirao i upitao ga zašto ga toliko pita o tome. Frizer objasni da mu se kosa digne na glavi kad ga pita, pa mu je lakše da ga šiša.
BONUS PRIČA:
Jednog dana, puž se sreo s jednim mravom u parku. Puž je pitao mrava: “Zašto uvek trčiš tako brzo? Zar nije lepše polako se kretati i uživati u svakom trenutku?”
Mrav se nasmejao i odgovorio: “Pa znaš, život nam je tako brz, imamo toliko posla i obaveza. Ali hajde da se takmičimo! Videćemo ko je brži.”
Puž, koji nije bio previše zainteresovan za takmičenje, pristao je. Stali su na startnu liniju, puž polako, a mrav spreman za brzu trku.
Započeli su trku, i naravno, mrav je munjevito protrčao stazu dok je puž tek počeo da se kreće. Međutim, dok je mrav trčao, puž je primetio gomilu lepih cvetova pored staze. Zastao je da ih pomiriše, pa je još malo išao, a zatim se uputio prema drugom delu parka gde su bile sočne biljke koje je voleo.
Kada je mrav stigao do cilja, video je da puž sedi i uživa u okolini. Mrav ga upita: “Kako si stigao do cilja pre mene?”
Puž se nasmejao i rekao: “Zato što sam se zaustavio da uživam u životu, dok si ti trčao kao lud. Ponekad je važno usporiti i uživati u trenutku!”
Mrav je shvatio pouku priče i od tada je počeo da se sporije kreće, često se zaustavljajući da uživa u lepotama oko sebe.
