A ovaj mu reče:
– Pa ne znam ni ja, pa se ne derem!
MALO O AFRIČKOJ ISHRANI
Afrikanska ishrana predstavlja složenu i bogatu kulinarsku tradiciju koja se razvijala kroz vekove pod uticajem različitih kultura, geografskih karakteristika i klimatskih uslova. U srcu afričke ishrane leži široka paleta lokalno uzgajanih namirnica, koje su u velikoj meri oblikovane klimatskim uslovima i tradicijama specifičnim za različite regione.
U zapadnoj Africi, gde se klima kreće od tropskih do sušnih područja, u ishrani dominiraju žitarice poput prosa, sorge i kukuruza. Ove žitarice se često koriste za pripremu osnovnih jela kao što su “fufu” i “banku”. Fufu je tradicionalno jelo napravljeno od kuvanih i zdrobljenih korenčića poput yama ili manioke, dok banka, napravljena od kukuruza ili prosa, služi kao prilog. Ova jela su nutritivno bogata i pružaju potrebnu energiju za svakodnevne aktivnosti.
Pored žitarica, mahunarke kao što su kikiriki, pasulj i leblebije igraju ključnu ulogu u ishrani u zapadnoj Africi. Bogate su proteinima i vlaknima, što ih čini odličnim dodatkom svakodnevnoj ishrani. Mahunarke se često pripremaju u obliku čorbi ili variva i dodaju se u jela kao što je “egusi” supa, koja je napravljena od semena dinje i često sadrži meso ili ribu.
U istočnom delu Afrike, gde je klima često vlažnija i povoljnija za uzgoj različitih vrsta voća i povrća, ishrana je bogata raznovrsnim svežim namirnicama. U Keniji, na primer, tradicionalno jelo “ugali” pravi se od kukuruza i služi kao prilog uz razne vrste povrća i mesa. Voće poput manga, ananasa i papaje je vrlo prisutno i često se konzumira sveže ili u obliku sokova.
U severnoj Africi, gde su klima i tlo pogodniji za uzgoj začina i aromatičnih biljaka, ishrana je često začinjena i raznovrsna. Jela kao što su “couscous” – sitne zrnaste žitarice koje se kuvaju na pari, i “tagine” – sporije kuvano jelo u posebnoj posudi, predstavljaju srž gastronomije regiona. Z začini kao što su kurkuma, kumin i cimet dodaju bogate ukuse ovim jelima, a mesa poput jagnjetine i piletine su uobičajena u pripremi ovih jela.
Središnja Afrika, s velikim površinama koje pokrivaju tropske šume, koristi namirnice koje su dostupne u ovom okruženju. Ovo uključuje korenčiće poput manioke i yama, kao i lišće koje se koristi u pripremi variva i čorbi. Jelo “stew” koje se pravi od različitih vrsta povrća i mesnih dodataka, često je začinjeno lokalnim začinima i biljem, pružajući bogatstvo ukusa i nutritivnih vrednosti.
Pored ovih specifičnih regionalnih karakteristika, afrička ishrana je u velikoj meri usmerena ka očuvanju prirodnih resursa i lokalno dostupnih namirnica. Mnoge afričke zajednice praktikuju održive metode uzgoja i pripreme hrane koje minimiziraju otpad i maksimiziraju nutritivnu vrednost hrane. Na primer, fermentacija, sušenje i dimljenje su tradicionalne metode koje se koriste za očuvanje hrane i produženje njenog roka trajanja.
Zdravstvene prednosti afričke ishrane su značajne. Uključivanje raznih vrsta povrća, voća, mahunarki i celih žitarica doprinosi zdravom načinu života, bogatom vlaknima, vitaminima i mineralima. Ova ishrana, u velikoj meri bazirana na prirodnim i neprocesiranim namirnicama, može pomoći u prevenciji hroničnih bolesti kao što su srčane bolesti i dijabetes.
Afrikanska ishrana takođe nudi duboku povezanost sa kulturom i tradicijama naroda ovog kontinenta. Svako jelo priča priču o istoriji, veri i zajedničkim vrednostima, čineći ishranu integralnim delom društvenog života i kulturnog identiteta. Dok globalizacija donosi nove uticaje u afričku ishranu, osnovne vrednosti i tehnike pripreme hrane ostaju snažno ukorenjene u tradicionalnim praksama koje se prenose s generacije na generaciju.
Ukratko, afrička ishrana nije samo hrana; to je refleksija bogate kulturne baštine, ekološke ravnoteže i zdravih prehrambenih praksi koje doprinose celokupnom blagostanju njenih ljudi.
