Žena oficira u sobi sa ljubavnikom …
Muž upada u sobu , vadi pištolj i viče ženinom ljubavniku:
– Izlazi napolje!
Izvede ga oficir u hodnik i kaže mu tiho:
– Slušaj … hajde da razjasnimo koga od nas dvojice ona više želi … pucaću dva puta i obojica ćemo se praviti mrtvi , za kim zaplače , njegova je!
Žena čuje dva pucnja , otvara vrata , vidi obojicu kako leže na podu i vikne:
– Aleksa, izlazi ! Ove dvije budale se poubijale!
BONUS PRIČA:
Jednog sunčanog popodneva, u malom selu na obali, živeo je čovek po imenu Marko. Marko je bio poznat kao veoma spreman i snalažljiv tip, ali isto tako je bio poznat i po tome što je često upadao u smešne situacije zbog svoje brzopletosti.
Jednog dana, dok je Marko šetao pored reke, primetio je čudnu, veliku ribu koja je plivala na površini vode. Zaintrigiran, odlučio je da je uhvati. Izvadio je mrežu, zaronio je u reku i počeo da se bori sa ribom. Posle dugog napora, konačno je uspeo da je uhvati i izvuče na obalu. Bio je to soma veličine dvostruko veće od Marka samog!
“Ovo je moj dan sreće!” pomislio je Marko, smejući se od uva do uva. Ali, dok je bio zauzet hvatanjem ribe, primetio je da je neko drugi primetio njegov uspeh. To je bio starac iz sela, po imenu Luka, koji je poznavao Marka od malena.
“Marko, ti si pravi ribar!” rekao je Luka sa divljenjem. “Nadam se da imaš plan šta ćeš sa ovom ribom.”
Marko je razmislio, pa rekao: “Luko, mislim da bi bilo dobro da organizujemo veliku ribarsku zabavu u selu večeras. Ova riba biće glavna zvezda!”
Luka se nasmejao i rekao: “Zvuči kao sjajna ideja, ali imaj na umu da je ova riba toliko velika da će možda biti bolje da je ispečemo u delovima.”
Marko je klimnuo glavom, saglasan sa starčevim savetom. Krenuli su zajedno da pripremaju ribarsku zabavu, pozivajući sve meštane sela da se pridruže.
Veče je brzo došlo, a selo se pretvorilo u pravu ribarsku feštu. Ljudi su se okupili oko vatre, razgovarali, smejali se i uživali u prijatnoj atmosferi. Na sredini svega toga bio je ogroman roštilj na kojem se pekla riba. Marko i Luka su bili zadovoljni što su uspeli da okupe zajednicu na ovako veseloj manifestaciji.
Ali, dok su se svi zabavljali, niko nije primetio da je iza brda prišao mršavi čovek u odelu. Bio je to gradonačelnik, koji je došao u selo kako bi posetio ribarsku feštu. Kada je video ribu na roštilju, bio je oduševljen, ali je primetio da je riba bila toliko velika da je bilo nezamislivo da je Marko sam uhvatio.
“Oprostite, gospodo, ali ko je uhvatio ovu ribu?” upitao je gradonačelnik, okrećući se prema okupljenima.
Marko se istog trenutka pridigao, osećajući se ponosno. “Ja sam, gospodine gradonačelniče! Uhvatio sam ovu ribu danas popodne!”
Gradonačelnik ga je pogledao s nevericom. “Mladiću, ovo je najveći som ikada viđen u našim vodama! Kako si to uspeo?”
Marko je smirenim glasom odgovorio: “Gospodine gradonačelniče, to je bila čista sreća i malo truda. Ali, kao što kažu, ne možeš uhvatiti ribu bez da malo zakomplikuješ stvari!”
Svi su se nasmejali, a gradonačelnik je klimnuo glavom, impresioniran mladićevom skromnošću i humorom.
I tako je ribarska fešta u Markovom selu postala legenda koju su svi rado prepričavali godinama kasnije. A Marko je postao poznat kao ribar koji je znao kako da uhvati ribu i osvoji srca svojih komšija, čak i kada su stvari bile neobično velike.
