Spavao Mujo kod Hase i Fate ali pošto nije imao gdje, morao je spavati sa njima u krevetu.
Ujutro za doručkom, kad je Fata otišla na posao, kaže Mujo Hasi:
– Haso, ti si moj prijatelj, pa ti moram reći da me tvoja žena čitavu noć držala dole.
Na to će Haso:
– Ma nije Fata nego ja, što je sigurno – sigurno je!
BONUS PRIČA:
Jednom je živela žaba po imenu Franjo. Franjo je bio poznat po svojoj radoznalosti i avanturističkom duhu. Jednog dana, dok je šetao pored jezera, Franjo je primetio kravicu kako plače na obali.
“Šta je, kravice, zašto plačeš?” upita Franjo sa suosjećanjem.
Kravica uzdahnu i reče: “Oh, Franjo, nisam zadovoljna svojim životom. Svi moji prijatelji su na farmi i srećni su, dok ja moram ovde čuvati obalu jezera.”
Franjo se nasmeja i reče: “Ma, kravice, nisi ti ni svesna koliko je sjajno biti slobodan kao ja! Nemaš pojma šta sve možeš raditi kad nemaš stalnu štalu i ogradu oko sebe.”
Kravica baci sumnjičav pogled na Franju. “Kao šta?” upita ona.
“Pa, recimo, možeš skakati po travnjaku kad god hoćeš, ne moraš se brinuti o tome da li ćeš pasti u jezero jer ne umeš plivati, a možeš čak i upoznati nove prijatelje među životinjama u šumi,” objasni Franjo.
Kravica je razmislila o Franjovim rečima i polako počela da se smeje. “Znaš šta, Franjo, možda si u pravu. Trebala bih da budem zahvalna što imam ovu slobodu i da uživam u malim radostima života.”
Franjo i kravica su proveli ostatak dana zajedno, šetajući oko jezera, pričajući smešne priče i smejući se zajedno. Od tada, Franjo i kravica su postali nerazdvojni prijatelji, dok je Franjo često dolazio na obalu jezera da bi čuo kravičine zgode i nezgode.
