Jetra je ključni organ za održavanje ravnoteže u organizmu, ali kada dođe do njenog ozbiljnog oštećenja, razvija se bolest poznata kao ciroza. Ovo stanje, koje se razvija postepeno, remeti normalnu funkciju jetre i uzrokuje trajna oštećenja. Iako mnogi cirozu povezuju s alkoholizmom, uzroci mogu biti mnogo raznovrsniji – od hroničnih infekcija poput hepatitisa, preko genetskih predispozicija, do neželjenih efekata određenih medikamenata.
Dragan Marković Palma, čovek poznat po tome što nije pio alkohol, suočio se s ovom bolešću koja je, prema svemu sudeći, nastala zbog drugih faktora. Simptomi koji prate cirozu mogu biti podmukli na početku, ali kako bolest napreduje, pojavljuju se ozbiljniji znaci poput hronične iscrpljenosti, gubitka apetita, neobičnih promena na koži i nakupljanja tečnosti u stomaku. U najtežim stadijumima, jetra više nije sposobna da obavlja svoje vitalne funkcije, što dovodi do komplikacija koje su, nažalost, i Palmin život odvele ka neminovnom kraju.
U poslednjim mesecima života, Dragan Marković Palma zapanjio je mnoge svojim drastičnim gubitkom težine – više od 30 kilograma. Na prvi pogled, izgledalo je kao da je reč o novim, zdravijim navikama, ali prava istina ležala je u pozadini borbe s teškom bolešću. Palma je često govorio da je smanjio unos hrane i da se oseća laganije, dok su promene u njegovom izgledu mnogi tumačili kao rezultat disciplinovanog pristupa zdravlju. Međutim, kako je vreme prolazilo, postalo je očigledno da su ti simptomi zapravo bili odraz ozbiljnog zdravstvenog stanja. Uprkos svim pokušajima da se izbori s bolešću, ciroza jetre, nemilosrdna i često neizlečiva, na kraju je uzela svoj danak.
Ciroza jetre spada među najpodmuklije bolesti, razvijajući se tiho i često ostavljajući ozbiljne posledice u kasnijim fazama. Iako se često povezuje s prekomernim konzumiranjem alkohola, uzroci mogu biti mnogo širi, uključujući metaboličke poremećaje, infekcije virusima hepatitisa, autoimune reakcije i stanje poznato kao masna jetra. Kako bolest napreduje, javljaju se specifični simptomi poput crvenila na dlanovima, pojave sitnih krvnih sudova na koži u obliku pauka, nakupljanja tečnosti u stomaku i žutice, što su jasni znaci da je jetra sve bliže svom krajnjem iscrpljivanju. U najtežim slučajevima, komplikacije poput hepatičke encefalopatije dodatno otežavaju borbu s ovim oboljenjem.
Odlazak Dragana Markovića Palme ostavio je dubok trag među njegovim najbližima i onima koji su ga cenili. Njegova bitka s ovom teškom bolešću bila je puna neizvesnosti i izazova, ali uprkos trudu i podršci, ishod je bio neminovan. Njegov prerani odlazak za sobom je ostavio prazninu, kako u političkom životu, tako i među porodicom i prijateljima koji su ga voleli i poštovali.
Jetra je jedan od najvažnijih organa u ljudskom telu, odgovorna za brojne vitalne funkcije kao što su metabolizam hranljivih materija, detoksikacija organizma, proizvodnja žuči i regulacija nivoa šećera u krvi. Međutim, ovaj ključni organ često je podložan raznim oboljenjima koja mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje. Bolesti jetre mogu nastati iz različitih uzroka, uključujući infekcije, metaboličke poremećaje, toksične supstance, autoimune reakcije i genetske predispozicije. Među najčešćim oboljenjima jetre nalaze se masna jetra, hepatitis, ciroza, hepatocelularni karcinom, autoimuni hepatitis i Wilsonova bolest. Ove bolesti se razlikuju po svojim uzrocima, simptomima i mogućnostima lečenja, ali zajedničko im je to što, ako se ne dijagnostikuju i ne leče na vreme, mogu dovesti do ozbiljnog oštećenja jetre i ugrožavanja života.
Masna jetra, poznata i kao steatoza, predstavlja stanje u kojem dolazi do prekomernog nakupljanja masnoća u jetrenim ćelijama. Ovo stanje može biti bezalkoholno, najčešće povezano sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom i nezdravim načinom života, ili alkoholno, što je rezultat prekomerne konzumacije alkohola. Iako masna jetra obično ne izaziva ozbiljne simptome u početnim fazama, ako se ne leči, može preći u ozbiljnije oblike, kao što su steatohepatitis, upala jetre koja može dovesti do fibroze, a zatim i do ciroze. Lečenje masne jetre uglavnom se oslanja na promene u načinu života, poput usvajanja zdravije ishrane, povećanja fizičke aktivnosti i smanjenja telesne težine, ali u težim slučajevima može biti potrebna i medicinska intervencija.
Hepatitis je još jedna česta bolest jetre i može biti izazvan različitim uzrocima, uključujući viruse, alkohol, lekove i autoimune reakcije. Virusni hepatitis je najčešći oblik i može biti uzrokovan virusima hepatitisa A, B, C, D i E. Ovi virusi se razlikuju po načinu prenošenja, ozbiljnosti bolesti i mogućnostima lečenja. Hepatitis A se najčešće prenosi kontaminiranom hranom i vodom i obično se ne razvija u hroničnu bolest, dok su hepatitis B i C poznati po tome što mogu dovesti do hronične infekcije, što povećava rizik od ciroze i raka jetre. Hepatitis D je retka, ali ozbiljna infekcija koja se javlja samo kod osoba koje su već zaražene virusom hepatitisa B. Hepatitis E je češći u zemljama s lošim sanitarnim uslovima i obično ne prelazi u hroničnu fazu, osim kod imunokompromitovanih osoba. Simptomi hepatitisa uključuju umor, gubitak apetita, mučninu, povraćanje, bol u gornjem desnom delu stomaka i žuticu, a lečenje zavisi od tipa virusa i težine infekcije.
Ciroza jetre predstavlja krajnji stadijum hroničnog oštećenja jetre, pri čemu dolazi do zamene zdravog jetrenog tkiva ožiljnim tkivom, što onemogućava normalno funkcionisanje organa. Ovo stanje može nastati kao posledica dugotrajne zloupotrebe alkohola, hronične virusne infekcije, autoimunih bolesti ili metaboličkih poremećaja. Simptomi ciroze se često ne manifestuju u ranim fazama, ali kako bolest napreduje, pacijenti mogu doživeti umor, gubitak težine, lako stvaranje modrica, oticanje nogu, nakupljanje tečnosti u stomaku, žuticu i mentalne promene povezane s hepatičkom encefalopatijom. Ciroza je nepovratno stanje, ali rana dijagnoza i odgovarajuće lečenje mogu usporiti njeno napredovanje i smanjiti rizik od komplikacija poput hepatocelularnog karcinoma.
Hepatocelularni karcinom je najčešći oblik raka jetre i obično se javlja kod osoba koje već imaju hronične bolesti jetre, kao što su ciroza ili hronični hepatitis B i C. Rizični faktori za razvoj ovog oblika raka uključuju hroničnu upalu jetre, genetske predispozicije, izloženost toksinima i nezdrav način života. Simptomi hepatocelularnog karcinoma uključuju bol u gornjem desnom delu stomaka, gubitak težine, slabost, oticanje stomaka i žuticu. Lečenje zavisi od stadijuma bolesti i može uključivati hiruršku intervenciju, transplantaciju jetre, hemioterapiju ili terapiju zračenjem.
Autoimuni hepatitis je retka bolest u kojoj imunološki sistem napada jetrene ćelije, uzrokujući upalu i oštećenje. Ova bolest se češće javlja kod žena nego kod muškaraca i može biti povezana s drugim autoimunim poremećajima. Simptomi uključuju umor, bol u stomaku, žuticu i povišene nivoe jetrenih enzima u krvi. Lečenje autoimunog hepatitisa obično se zasniva na upotrebi kortikosteroida i drugih imunosupresivnih lekova kako bi se smanjila upala i sprečilo dalje oštećenje jetre.
Wilsonova bolest je redak genetski poremećaj u kojem dolazi do prekomernog nakupljanja bakra u jetri, mozgu i drugim organima, što može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ako se ne leči. Ova bolest obično se dijagnostikuje u detinjstvu ili adolescenciji, a simptomi mogu uključivati umor, žuticu, mentalne promene i probleme s kretanjem. Lečenje Wilsonove bolesti uključuje lekove koji pomažu u uklanjanju viška bakra iz organizma i dijetu s niskim unosom bakra.
Bolesti jetre su raznovrsne i često tihe u svojim ranim fazama, što otežava njihovu pravovremenu dijagnozu. Ipak, redovni medicinski pregledi, zdrav način života i rano prepoznavanje simptoma mogu značajno doprineti prevenciji i uspešnom lečenju ovih ozbiljnih stanja. Bez obzira na uzrok, briga o jetri je ključna za održavanje opšteg zdravlja i kvaliteta života.
