Ljudi često imaju različite želje kada je u pitanju njihova smrt. Dok neki sa sklonostima ka šizofreniji žele da njihova smrt ostane neprimećena, epileptici teže aktivno sudjelovati u svojim poslednjim trenucima. Cikloidi, poput likova iz klasičnih romana, žele da odu okruženi porodicom. Oni skloni brigama i sumnjama često su fokusirani na izgled svog poslednjeg trenutka. Neki ljudi sanjaju o smrti pri izlasku sunca, na obali mora, ili u planinskim predelima. Međutim, jedan monah mi je podelio misao koja me duboko dirnula: “Ne brine me kakva će biti situacija mog odlaska ili ko će biti prisutan. Ono što mi je važno je da umrem dok se molim, izražavajući zahvalnost Bogu za dar života i za priliku da budem deo Njegovog divnog stvaranja.”
Kroz mnoga razgovaranja s pacijentima o temi smrti, došao sam do zaključka da nije naš zadatak da saznamo šta nas čeka posle ovog života. Naša prava obaveza je da živimo što je moguće punije i lepše. Svakom trenutku u životu dolazi kraj, ali to ne znači da ne treba da uživamo u svakom trenutku koji imamo. Ako želimo da ostavimo trajan utisak, trebali bismo se posvetiti stvaranju porodice i izgradnji čvrstih odnosa sa voljenima. Oni koji nas vole i poznaju će nas pamtiti i prenosiće sećanje na nas čak i kada nas više ne bude.
Legenda o Mudrom Kamenčiću
U drevnim vremenima, kada su ljudi verovali u moći prirode i čarobnih stvorenja, postojala je mala planinska dolina zvana Hesperia. Ova dolina bila je prekrivena gustom šumom i kristalno čistim rekama, a u njenom srcu nalazio se misterozni kamenčić koji je nosio ime “Mudri Kamenčić”.
Legenda kaže da je Mudri Kamenčić bio dar prirode i da je posedovao izuzetnu moć. Svako ko bi ga pronašao mogao je dobiti odgovore na pitanja koja su mu mučila srce. Međutim, ta moć nije bila bez svojih pravila. Da bi čovek mogao da koristi mudrost kamenčića, morao je najpre naučiti važnu lekciju o životu.
Jednog dana, mladić po imenu Elan, koji je bio poznat po svojoj radoznalosti i hrabrosti, čuo je o Mudrom Kamenčiću. On je odlučio da ga pronađe, verujući da će mu kamen pomoći da razjasni svoju sudbinu i pronađe sreću. Tako je krenuo na putovanje kroz šume i planine, suočavajući se s mnogim preprekama i nepoznatim izazovima.
Nakon mnogih dana putovanja, Elan je napokon stigao do srca doline, gde je ugledao Mudri Kamenčić, obasjan zracima sunca koji su se probijali kroz krošnje drveća. Kamenčić je sjajio u različitim bojama, kao da je bio živo biće. Elan se polako približio i upitao kamenčić: “Koji je put do istinske sreće?”
Kamenčić nije odgovorio odmah. Umesto toga, u svom sjaju pokazao je sliku prolaznika koji su dolazili i odlazili, pomažući jedni drugima, smejuci se i deleći radost. Elan je posmatrao slike i shvatio da je sreća u jednostavnim stvarima: u ljubaznosti, zajedništvu i pomoći drugima.
Kamenčić se konačno obratio: “Sreća se ne nalazi u materijalnim stvarima ili u velikim postignućima. Ona se nalazi u tome kako tretiraš druge i koliko si spreman da podeliš radost i tugu. Kada pomažeš drugima i otvaraš svoje srce, pronaći ćeš istinsku sreću.”
Elan je zahvalio Mudrom Kamenčiću i vratio se u svoju dolinu s novim razumevanjem. Počeo je da pomaže svojoj zajednici, donoseći radost i podršku svima oko sebe. Kroz godine, njegova nesebičnost i ljubaznost učinili su ga voljenim i poštovanim članom zajednice.
Legenda o Mudrom Kamenčiću nastavila je da se prenosi s generacije na generaciju, podsećajući ljude na to da je istinska sreća u davanju, a ne u primanju, i da je svako od nas sposoban da donese svetlost i radost u živote drugih.
