Godina je 1989, a leto je donelo ne samo sunce već i neočekivanu priču između dvoje ljudi sa muzičke scene. Neda Ukraden, legendarna pevačica, odlučila je u svojoj autobiografiji osvetliti delić prošlosti koji je dugo bio skriven od očiju javnosti. U to vreme, njeni putevi ukrstili su se sa Sašom Popovićem, čovekom koji će kasnije postati prepoznatljivo lice Grand produkcije. Njihov prvi susret bio je slučajan, ali sudbonosan – kratki razgovor prerastao je u zajedničke trenutke, a ti trenuci ubrzo su se pretočili u nešto više.
Tokom tog toplog leta, dok su se zajedno smejali i delili priče o životu i muzici, između njih se rodila povezanost. Njihova bliskost nije bila samo prolazna fascinacija; bila je to veza koja je na trenutak zatreperila poput pesme čiji refren ostaje u glavi dugo nakon što utihne. Neda je, s godinama distance, odlučila podeliti te uspomene, prikazujući ih kao deo svog životnog mozaika, punog emocija, izazova i nezaboravnih trenutaka.
Njihova veza bila je obeležena stalnim kretanjem između Sarajeva i Novog Sada. U želji da pronađu balans između svojih života, često su prelazili kilometre puni nade da će im to pomoći da izgrade zajedničku budućnost. Saša je bio uveren da je ono što ih povezuje prava ljubav, dok je Neda, iako puna poštovanja prema njihovoj priči, osećala da su njih dvoje poput različitih melodija koje se nikada u potpunosti ne stope u harmoniju.
Pored izazova koje je nosio njihov odnos, i porodična dinamika unela je dodatnu tenziju. Nedin otac nije bio oduševljen Sašom, smatrajući ga neozbiljnim i nedovoljno pouzdanim. Iako nikada nije otvoreno izražavao svoje sumnje, njegova rezervisanost bila je jasno vidljiva. “Za mog oca, Saša je delovao kao čovek kojem se ne može verovati,” osvrnula se Neda kasnije u svom pisanju. Suprotno tome, Saša je lako stekao naklonost njene majke, koja ga je prihvatila s toplinom, a posebno je osvojio srce Nedine ćerke, koja ga je brzo zavolela i doživljavala kao deo njihove svakodnevice.
Jedne tihe noći, kada su ulice bile puste, a grad spavao, Saša je neočekivano pokucao na Nedina vrata. Bilo je to duboko iza ponoći, negde oko četiri sata ujutro, trenutak kada se čini da vreme stoji. Njegova pojava iznenadila je Nedu, ali u njegovom pogledu bilo je nečeg što je odmah shvatila – ovo nije bila obična poseta.
Reči koje je nosio sa sobom bile su teške, ali iskrene. Došao je u tom neprimerenom času jer je osećao da ne može više čekati. Hteo je da razgovaraju, da probaju da razjasne sve ono što je ostalo neizgovoreno među njima. Te noći, dok su sedeli licem u lice, razmenjujući poglede i reči koje su nosile težinu svih njihovih nesporazuma i nadanja, njihova veza doživela je jedan od svojih najintimnijih i najiskrenijih trenutaka.
U svojoj autobiografiji, Neda je evocirala jedan od onih trenutaka koji se urežu u sećanje zbog svoje neobičnosti i dubine. Te noći, u zoru, kada je svet još uvek bio obavijen tišinom, Saša se pojavio na njenim vratima. Bilo je oko 4:30, a njegov izraz lica odavao je odlučnost koju nikada pre nije videla. Bez uvoda i bez oklevanja, postavio je pitanje koje je razbilo tišinu: “Voliš li me?”
Zatečena tom iskrenošću, pokušala je da ublaži situaciju šalom. “Zašto si morao da me probudiš usred noći zbog pitanja na koje sam ti mogla odgovoriti i preko telefona?” nasmešila se, nadajući se da će ga opustiti. Međutim, on je ostao nepokolebljiv. Njegova ozbiljnost nije dopuštala lakomislenost, i u tom trenutku, Neda je shvatila da se suočava s čovekom koji traži istinu – iskreno, bez ikakvih skrivenih namera.
U tom trenutku napetosti, Saša je kratko izustio: „Dobro, znači da mi ne uzvraćaš ljubav. To je sve što mi je trebalo.“ Okrenuo se i počeo da korača ka hodniku, ostavljajući za sobom težak osećaj neizvesnosti. Ali Neda nije mogla da ga pusti da ode. Brzo je prišla, uhvatila ga za ruku i suočila se s njegovim pogledom. „Volim te,“ rekla je tiho, ali odlučno. „Šta ćemo sad s tim?“
Njegova zbunjenost bila je jednaka njenoj. Stajali su na pragu, poput dvoje tinejdžera uhvaćenih u vrtlogu emocija, prebacujući jedno drugom osećaj odgovornosti za tu komplikovanu ljubav. Ipak, ispod te nesigurnosti bilo je jasno da među njima postoji nešto duboko i posebno, iako su prepreke bile na svakom koraku.
Njihova priča, koliko god kratka bila, ostavila je dubok trag. Bila je svedočanstvo o tome koliko ljubav može biti lepa, ali i koliko je ponekad teško uskladiti emocije sa zahtevima stvarnog života. Iako se njihova veza na kraju nije održala, za Nedu je ostala kao dragoceno poglavlje života, dovoljno značajno da ga prenese svojim čitaocima kroz stranice autobiografije.
Neda Ukraden, jedna od najistaknutijih pevačica s ovih prostora, ostavila je neizbrisiv trag na muzičkoj sceni zahvaljujući svom prepoznatljivom glasu, harizmi i pesmama koje su postale deo kolektivnog sećanja. Rođena 16. avgusta 1950. godine u Imotskom, Neda je detinjstvo provela između rodnog mesta i Sarajeva, gde je njena porodica preselila u potrazi za boljim životom. Odrastajući u umetnički nastrojenoj porodici, muzika je postala njen prirodan izraz, ali niko nije mogao da nasluti da će upravo ona postati simbol jedne ere jugoslovenske i kasnije regionalne zabavne muzike.
Njen prvi korak u svet muzike bio je skroman, ali odlučan. Dok je studirala na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, Neda je počela pevati sa lokalnim bendovima, tražeći svoj glas i stil. Njeno obrazovanje, uključujući i diplomu iz prava, davalo joj je stabilnost i širinu pogleda, ali srce je nepogrešivo vodilo ka muzici. Njen prodor na veliku scenu dogodio se krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, kada je snimila prve pesme koje su osvojile slušaoce svojom emotivnošću i svežinom. Brzo je postala miljenica publike, jer je uspešno spajala tradicionalne motive sa modernim zvukom, pružajući pesmama univerzalnu privlačnost.
Tokom karijere, Neda je pokazala neverovatnu sposobnost da se prilagođava promenama na muzičkoj sceni, zadržavajući autentičnost. Njeni hitovi, poput „Zora je“, „Šaj rode, šaj“ i „Vrati se s kišom“, nisu samo obeležili njeno vreme već su postali evergrini koje pevaju generacije. Glas koji nosi i snagu i nežnost omogućio joj je da se istakne u vremenu kada je muzička scena bila ispunjena talentovanim izvođačima. Njena harizma i energija činili su je ne samo zvezdom, već i uzorom mnogim mladim pevačima koji su sanjali o uspehu.
Privatni život Nede Ukraden često je bio podjednako interesantan javnosti kao i njena karijera. Udala se za Milana Bilbiju, s kojim je dobila ćerku Jelenu, a njihov brak bio je važan oslonac u njenom životu. Iako su se kasnije razveli, Neda i Milan ostali su u dobrim odnosima, a ona je uvek isticala koliko je porodica za nju bila ključna. Kao majka i kasnije baka, uspela je da pronađe balans između karijere i privatnog života, uprkos izazovima koji su dolazili s godinama.
Nedina autobiografija, objavljena 2020. godine, donela je publici dublji uvid u njen život, uključujući i detalje o usponima i padovima, ljubavima, prijateljstvima i profesionalnim borbama. Kroz te stranice otkrila je priče koje su do tada bile poznate samo bliskim prijateljima, uključujući i ljubavnu priču sa Sašom Popovićem, koja je u to vreme izazvala veliku pažnju javnosti. Knjiga je istovremeno bila i inspiracija i potvrda njene snage i istrajnosti, pokazujući koliko je Neda uspešno manevrisala između privatnih i profesionalnih izazova.
Uprkos svim promenama koje su se dogodile na muzičkoj sceni tokom decenija, Neda Ukraden ostala je relevantna. Njeni koncerti i dalje privlače brojne obožavaoce, a njena energija i mladalački duh izazivaju divljenje. Često ističe da je tajna njenog uspeha u ljubavi prema poslu i činjenici da nikada nije prestala da radi na sebi. Neda je primer umetnice koja je uspela da ostane dosledna sebi, ali i da se razvija i prilagođava zahtevima vremena.
Njen stil života i pojavljivanja u javnosti svedoče o tome koliko vodi računa o sebi, ne samo fizički već i mentalno. Uvek naglašava koliko su disciplina, pozitivan pogled na svet i ljubav prema porodici važni za unutrašnji mir i sreću. Neda Ukraden danas nije samo muzička ikona već i inspiracija ženama koje žele da ostvare svoje snove uprkos preprekama. Njena priča je dokaz da se rad, upornost i verovanje u sebe uvek isplate, bez obzira na okolnosti.
