Dubravka je odlučila da ispriča svoju priču ne samo kao svedočanstvo o sopstvenoj snazi, već i kao upozorenje drugim ženama da ne zanemaruju signale koje im telo šalje. Kako je objasnila, nekoliko dana pre udara osećala je čudne simptome – trnce u telu, koje je olako shvatila. “Nisam pridavala značaj tome. A onda, trećeg dana, desna ruka i noga su mi se ukočile, počele su da se grče, i jednostavno sam pala,” evocirala je taj strašni trenutak.
Svojom iskrenošću, Dubravka želi da inspiriše ljude da obraćaju pažnju na sopstveno zdravlje i reaguju na vreme, jer, kako kaže, svaka sekunda u takvim situacijama može biti presudna.
“Tog dana čuo sam njen krik, a onda zvuk tela koje pada na pod. Istrčao sam na terasu i ugledao je kako se nekontrolisano trese, prizor koji je istovremeno bio zastrašujuć i nejasan. U trenutku sam shvatio da se nešto ozbiljno dešava – delovalo je kao da prolazi kroz najteži mogući napad. Instinktivno sam zgrabio telefon i pozvao hitnu pomoć, ne puštajući je iz vida ni na trenutak.
U jednom trenutku, činilo se kao da se sve završava – izdahnula je duboko, i taj trenutak mi je delovao kao kraj. No, kako se ispostavilo, taj dah bio je prekretnica. Malo po malo, njeno telo je počelo da se smiruje, a Dubravka je polako dolazila k sebi. Bio je to trenutak neverovatne neizvesnosti, ali i nade, koji nikada neću zaboraviti,” prisetio se Toni, još uvek pod utiskom tog teškog dana.
Dubravka Cetinski je imala sreće – medicinski tim je stigao na vreme i brzo je prevezena u bolnicu u Rijeci, gde je dobila potrebnu pomoć.
“Isprva me paralizovao strah,” priznala je Dubravka, prisećajući se svojih prvih dana nakon nemilog događaja. “Taj strah vas preplavi, postane vaš saputnik, najgori neprijatelj. Bez podrške svojih bližnjih – supruga, majke, cele porodice – bilo bi mi nemoguće da se nosim s tim. Stalno vam u glavi odzvanja misao: ‘Šta ako se opet desi? Šta ako me opet zadesi isto?’ Ali dođe trenutak kada morate preseći. Morate se suočiti sa sobom i reći: ‘Dosta! Neću više živeti u ovom strahu!’ To je bio ključni trenutak za mene,” podelila je Dubravka, osvetljavajući svoju borbu sa onim što je doživela kao najteži izazov – prevazilaženje unutrašnjih demona koji su je držali zarobljenom.
Kad sam se razbolela, nisam ni slutila koliko ljudi oko mene brinu i koliko im značim. Moja draga prijateljica Giorgia Palić i Alan Hržica, kada su saznali od Tonija da sam u bolnici, odmah su reagovali. U njihovom stilu, tiho, ali s velikim značenjem, poslali su sveštenika da mi pruži utehu i duhovnu snagu kroz ispovest i bolesničko pomazanje. To je bio trenutak preokreta. Od tada sam pronašla mir u isusovačkom samostanu u Opatiji, gde volontiram pod vodstvom patera Ignaca Čižmešije. Kada kročim u taj prostor, svet vani nestaje, a ja postajem najautentičnija verzija sebe.
Na društvenim mrežama napisala sam jednom prilikom kako je Toni, svojim nesebičnim gestom, spasio moj život, te da smo sada „na nuli“. Istina je, dugujem mu mnogo.
Toni, međutim, ima svoju verziju priče. „Dubravka je moj spas. Njeno prisustvo promenilo je sve u mom životu. Od nje sam naučio šta znači prava ljubav i kako krenuti novim putem. Danas ne mogu biti srećniji što smo zajedno,“ priznao je s iskrenošću koja ga krasi.
Naša povezanost, kako ja to vidim, ide daleko dublje od obične ljubavi. „Naša duša kao da govori istim jezikom,“ rekla sam jednom prilikom. „Ne postoji život u kojem bih želela ili mogla biti bez njega. Toni je centar mog sveta, osoba oko koje se sve vrti.“ I nije me stid to reći. Deset godina braka s njim naučilo me koliko je ljubav snažna i koliko je on ključan deo mog postojanja. Za mene, Toni nije samo suprug – on je moje sve.
Kada je prebrodila teške trenutke, Dubravka Cetinski izrazila je svoju zahvalnost ljudima koji su bili uz nju tokom oporavka. Posebno je istakla medicinsko osoblje KBC-a Rijeka, koje je, kako kaže, učinilo čuda svojim trudom i pažnjom.
„Sve što nas slomi, na kraju nas učini jačima,“ poručila je u svom stilu. Nije zaboravila ni Tonija, svog supruga, čija podrška je bila neizmerna. Uz osmeh je dodala: „Toni, tvoja hrabrost mi je vratila život. Mislim da smo sada poravnali račune – neriješeno je, 1:1.“
Toni Cetinski je jedno od najsjajnijih imena muzičke scene Balkana, a njegova karijera, koja traje više od tri decenije, obeležena je brojnim hitovima, emotivnim izvedbama i prepoznatljivim glasom. Rođen 31. maja 1969. godine u Puli, Toni je od malih nogu pokazivao interesovanje za muziku, što ne čudi s obzirom na to da dolazi iz muzičke porodice. Njegov otac, poznati muzičar Mirko Cetinski, bio je veliki uzor mladom Toniju, koji je već u tinejdžerskim godinama počeo da nastupa sa lokalnim bendovima.
Prvi veći korak u karijeri napravio je selidbom u Zagreb, gde je 1991. godine započeo solo karijeru. Već sledeće godine objavio je album “Srce nikad ne laže”, koji je, iako još uvek pod uticajem tadašnjih muzičkih trendova, pokazao njegovu autentičnost i potencijal. Međutim, pravi proboj na scenu desio se 1993. godine, kada je predstavljao Hrvatsku na Pesmi Evrovizije sa pesmom “Nek’ ti bude ljubav sva”. Iako pesma nije ostvarila veliki uspeh na takmičenju, otvorila mu je vrata šire popularnosti i učinila ga jednim od najtraženijih izvođača na prostoru bivše Jugoslavije.
Devedesete godine bile su zlatno doba Tonijeve karijere. Albumi kao što su “Uvijek ću te voljeti” i “Sve je s tobom napokon na mjestu” doneli su mu status velikog romantičara hrvatske muzičke scene. Pesme poput “23. prosinac”, “Tebe ne bih mijenjao” i “Opet si pobjedila” postale su bezvremenski hitovi, koje publika i danas rado sluša. Njegov glas, često opisan kao snažan, emotivan i pun topline, bio je savršen za balade, ali Toni nije ostao zatvoren samo u tom žanru. Eksperimentisao je sa različitim muzičkim stilovima, uključujući pop, rock, pa čak i jazz elemente, čime je pokazao svoju umetničku širinu.
Jedan od ključnih trenutaka u njegovoj karijeri bila je saradnja s Tončijem Huljićem i Oliverom Dragojevićem, koja je rezultirala nekim od najlepših pesama hrvatske diskografije. Toni je često govorio o svom divljenju prema Oliveru, smatrajući ga velikim uzorom i prijateljem. Njihovi zajednički koncerti i dueti ostali su duboko urezani u sećanje publike.
Tokom godina, Toni je postao poznat i po svojim spektakularnim koncertima. Nastupao je na najvećim pozornicama u regionu, uključujući Spaladium Arenu u Splitu, Arenu Zagreb i beogradsku Kombank Arenu. Njegovi koncerti nisu samo muzički događaji, već prave emotivne priče koje publiku vode na putovanje kroz ljubav, radost i tugu. Toni uvek ističe koliko mu je važno da se poveže s publikom i da svaki nastup učini posebnim.
Osim muzičke karijere, Toni se okušao i u drugim sferama umetnosti. Njegov glas često se čuo u sinkronizacijama crtanih filmova, a pojavio se i u nekoliko televizijskih projekata. Njegova harizma i prirodna toplina čine ga omiljenim gostom na televiziji, gde rado priča o muzici, životu i svojim razmišljanjima.
Privatni život Tonija Cetinskog bio je često pod lupom javnosti. Njegov buran ljubavni život i brakovi redovno su punili novinske stupce, ali Toni je uvek uspevao da ostane dostojanstven i posvećen svojoj umetnosti. Veliki deo svoje energije usmerava na duhovni razvoj i pomaganje drugima. Toni je poznat po svojoj humanitarnoj aktivnosti, učestvujući u brojnim akcijama za pomoć deci, bolesnima i siromašnima. Često govori o tome kako mu vera i porodica daju snagu da prevaziđe izazove i ostane na pravom putu.
U poslednjih nekoliko godina, Toni se okrenuo introspektivnijoj muzici, istražujući dublje teme ljubavi, gubitka i nade. Njegovi albumi i singlovi iz ovog perioda reflektuju zrelost i mudrost koje je stekao tokom godina. I dalje nastupa širom regiona, gde ga publika dočekuje s nesmanjenim entuzijazmom. Njegove pesme ostaju deo kolektivne svesti generacija koje su odrastale uz njegovu muziku, a nove generacije ga otkrivaju i zaljubljuju se u njegove emotivne interpretacije.
Toni Cetinski ostaje sinonim za kvalitetnu muziku i autentičnost. Njegova karijera nije samo priča o uspehu, već i o ljubavi prema umetnosti, upornosti i strasti koja ne jenjava. Kroz sve uspone i padove, Toni je ostao veran sebi i svojoj publici, što ga čini jednim od najcenjenijih muzičara na ovim prostorima.
