JEDNA LIJEPA PRIČA ZA VAS
Legenda o Svetom Drvetu
Davno, u zabačenom delu sveta, postojalo je malo, gotovo nevidljivo selo koje je bilo skriveno među gustim šumama i visokim planinama. Ovo selo je bilo poznato po jednoj posebnoj tajni – Svetom Drvetu. Priča o ovom drvetu bila je isprepletena sa legendama i mitovima, i smatrano je da posjeduje moć koja može promeniti sudbinu svakoga ko ga pronađe.
Prema legendi, Sveti Drvo je bilo staro koliko i sam svet i ukorenjeno je u samom srcu zemlje. Njegove grane su se protezale do neba, a lišće je sjajilo u zlatnim tonovima, čak i kad je noću. Oni koji su se usudili da uđu u šumu i pronađu ovo drvo, mogli su tražiti jednu želju, koju će im drvo ispuniti, ali samo ako su bili čisti od srca i istinski dobri u svojim namerama.
Jednog dana, mlada devojka po imenu Mira, iz sela, odlučila je da kreće na putovanje kako bi pronašla Sveti Drvo. Mira je bila poznata po svojoj dobrodušnosti i velikom srcu. Nije želela bogatstvo ili slavu; njena jedina želja bila je da pomogne svom selu koje je bilo pogođeno sušom. Njiva su se osušile, a voda u izvorima je presušila, pa je Mira osećala da mora učiniti nešto kako bi spasila svoj dom.
Dok je hodala kroz šumu, Mira je naišla na brojne prepreke: zamršene staze, visoke grebene, i divlje životinje. Međutim, njena odlučnost i hrabrost nisu je napustili. Svaki put kad bi se susrela s teškoćama, setila bi se lica svojih sugrađana i nastavila dalje. Takođe, imala je sreću da je sretala i pomoći na svom putu – mudre starije žene koja je pružila savete, pticu koja je pokazivala put, i stari vuk koji je pomogao da pređe brzi potok.
Nakon mnogih dana putovanja, Mira je konačno stigla do Svetog Drveta. Drvo je izgledalo još veličanstvenije nego što je zamišljala. Njegova koru bila je prekrivena zlatnim simbolima i iz nje je izlazila svetlost koja je osvetljavala okolinu. Mira se pristojno poklonila i rekla: “O, Sveti Drvo, molim te da mi pomogneš da pronađem vodu za svoje selo.”
Drvo je šuštalo svojim lišćem, i iznenada se pred Mirom otvorila mala vrata u korenu drveta. Iz njih je izašao stari mudrac sa dugom bradom. “Samo oni sa čistim srcem mogu ući u ovaj svet,” rekao je mudrac. “Šta si ti spremna da učiniš za svoje selo?”
Mira je odgovorila bez oklijevanja: “Spremna sam učiniti sve što mogu da pomognem, jer ne tražim ništa za sebe, samo za dobrobit svog naroda.”
Mudrac je klimnuo glavom i rekao: “Tvoje srce je zaista čisto. Sada ću ti dati ono što tražiš, ali imaj na umu da je istinska moć u ljubavi i predanosti koju pokazuješ.”
Mudrac je uzeo iz svog plašta malu vazu ispunjenu vodom. “Ova voda će doneti život tvojem selu, ali se mora koristiti mudro. Nikada ne zaboravi da pravi darovi dolaze iz srca.”
Mira je zahvalila mudracu i vratila se u svoje selo sa vodom. Kada je stigla, voda iz vaze je čudotvorno napunila izvore i obnovila zemlju. Život je ponovo procvao u selu, i Mira je bila dočekana kao heroj. Svi su se divili njenoj hrabrosti i posvećenosti.
Legenda o Svetom Drvetu ostala je u sećanju naroda, ali što je još važnije, Mira je svojim primerom pokazala da pravi heroji nisu oni koji traže slavu, već oni koji su spremni da se žrtvuju za dobrobit drugih. Njenih petar godina kasnije, ljudi su pričali o njenoj avanturi kao priči o hrabrosti, ljubavi i snazi zajedništva, i Sveti Drvo je ostalo simbol nade i dobrote.
Priča o Miri i Svetom Drvetu se prenosila generacijama, podsećajući sve na važnost ne samo traženja pomoći, već i pružanja pomoći drugima, i na to da najvredniji darovi često dolaze iz najdubljih delova našeg srca.
