-Mani se jadna, da on hoće raditi ne bi prosio.
BONUS LAGANA PRIČA ZA VAS:
“Svetlost u Tami”
U malom, slikovitom selu na obali Jadranskog mora, gde su zlatne zrake sunca plesale po talasima, živela je mlada žena po imenu Elena. Njen život bio je ispunjen jednostavnim zadovoljstvima – šetnjama uz obalu, pripremanjem domaćih jela i vođenjem malog cvećara. Njeno srce, iako ispunjeno ljubavlju prema prirodi, bilo je još uvek pusto kada je reč o ljubavi.
Jednog letnjeg popodneva, dok su mirisi lavande i ruža ispunjavali vazduh, Elena je zapazila neobičnog stranog putnika koji je došao u selo. Bio je to Marko, uspešan i šarmantan pisac iz Beča, koji je tražio inspiraciju za svoj novi roman. Njegova pojava, sa tamnom kosom i prodornim plavim očima, odmah je izazvala Eleninu znatiželju.
Marko je provodio vreme istražujući selo i razgovarajući sa lokalnim stanovnicima, ali je svaki dan dolazio u Elenin cvećar kako bi se divio njenim prelepim buketima. Njihovi razgovori o knjigama, umetnosti i životu postajali su sve duži i dublji. Elena je u njemu pronašla ne samo fascinantnog sagovornika, već i nekoga ko je delio njene strasti i snove.
Dok su dani prolazili, između njih je rasla posebna veza. Marko je voleo kako Elena vidi svet – kroz očaravajuće boje cveća i nežne mirise. Elena je bila očarana njegovom sposobnošću da u svemu pronađe inspiraciju i duboko značenje. Njihovi trenuci zajedno postali su ispunjeni smehom, pričama i povremenim tišinama koje su bile ispunjene osećajem mira.
Jedne večeri, dok su sedili na steni iznad mora i posmatrali zalazak sunca, Marko je iznenada uzeo Elenu za ruku. „Elena,“ rekao je s toplim osmehom, „danas je poslednji dan mog boravka ovde, a ja ne želim da se rastanem od tebe. Ovaj kraj mi je dao više nego što sam mogao da zamislim – inspiraciju, ali i osećaj pripadnosti i ljubavi.“
Elena je osećala kako joj srce brže kuca. „Marko, ne znam šta da kažem. Možda je sve ovo samo san.“
Marko je pogledao u njene oči, vidio u njima strah i nadu. „Veruj mi, Elena, ovo nije san. Volim te. Nije lako pronaći nekoga s kim možeš deliti svoje najdublje misli i osećanja, i ti si za mene upravo takva osoba.“
Te noći, pod svetlom meseca, Marko i Elena su se zakleli jedno drugom da će se truditi da prevaziđu sve prepreke koje im se nađu na putu. Njihova ljubav, iako tek rođena, bila je snažna i iskrena. Marko je obećao da će se vratiti i da će njihov odnos nastaviti da raste, kao što se rastu cveće u Eleninom cvećaru.
Nakon Markovog povratka u Beč, njihova veza se razvijala preko pisama i telefonskih poziva. Elena je nastavila da vodi svoj cvećar i čekala Markov povratak sa nestrpljenjem. Njihova ljubav je bila testirana, ali je preživela sve izazove. Kada je Marko konačno stigao ponovo u selo, donoseći sa sobom prsten i obećanje za budućnost, Elena je znala da je njihov spoj bio sudbinski.
Vjenčali su se u prelepom vrtu, okruženi cvećem i porodicom, a njihova ljubav postala je priča koju su mnogi u selu prepričavali. Njihov brak bio je ispunjen srećom, putovanjima, i pisanjem knjiga koje su govorile o njihovim avanturama. Elena i Marko su otkrili da ljubav može doneti svetlost u najtamnijim trenucima i da, čak i kad su udaljeni, srca ostaju povezana.
I tako, u malom selu na obali Jadranskog mora, priča o Eleni i Marku postala je legendarna. Njihova ljubav, koja je započela s jednim pogledom i jednim osmehom, nastavila je da sjaji kao svetlost u tami, inspirirajući sve koji su je čuli da veruju u magiju ljubavi i snova.
