Zdravko Čolić se sredinom osamdesetih godina odlučio odmoriti od muzike, a on je tada postao privrednik, te je u periodu od 1985 do 1989. godine živio većinom u Zagrebu.
“Ja sam bio neka vrsta menadžera i čovjeka koji je imao određena uložena sredstva u oblasti telefonije. Šira javnost je saznala da se ja bavim malom privredom tek kada sam ja uhapšen u Ohridu zbog toga što sam kreditna sredstva pretvarao u devize. Tada je bilo devize jeftinije kupiti u Makedoniji nego u Beogradu i Zagrebu”, rekao je Zdravko Čolić.
Pitali su ga kakvo je to iskustvo bila za njega koji je bio tada najomiljeniji čovjek u Jugoslaviji, pa je on na to rekao:
“Bilo je veoma neprijatno i ljudi su kupovali devize u albanskim selima, a pratili su me čitavo vrijeme, a ja natovaren u grombi kaputu kao u pjesmi Bijelog dugmeta i oni me sačekaju i uzimaju mi sve devize. Poslije je Ante Marković uveo legalnu kupovinu deviza, a da sam ja sačekao osam mjeseci ne bi ni došlo do toga hapšenja”, rekao je Čolić.
