Kada je reč o holesterolu, problem je što njegovo prisustvo u organizmu često ne dolazi s jasnim upozorenjima. Slično kao i povišen krvni pritisak, visok nivo holesterola obično prolazi neprimećen sve dok ne izazove ozbiljnije komplikacije. Međutim, kada se nagomila u krvnim sudovima, može postati ozbiljna pretnja zdravlju, povećavajući verovatnoću srčanih i moždanih udara, kao i drugih oboljenja kardiovaskularnog sistema. Ipak, dobra vest je da promene u načinu ishrane mogu igrati ključnu ulogu u održavanju nivoa holesterola pod kontrolom. Pravilnim odabirom namirnica i usvajanjem zdravijih prehrambenih navika, moguće je smanjiti rizik od ovih potencijalno opasnih stanja i poboljšati opšte zdravstveno stanje.
Dr. Zain Hasan, anesteziolog poznat po savetima o zdravlju, na svom TikTok profilu podelio je korisne informacije o doručku koji može doprineti snižavanju holesterola na potpuno prirodan način. Prema njegovim rečima, odabirom pravih namirnica moguće je pozitivno uticati na nivo masnoća u krvi, bez potrebe za lekovima ili medicinskim intervencijama. Naglasio je da ove preporuke ne deli samo sa svojim pacijentima već i sa članovima porodice, jer veruje da pravilna ishrana može igrati ključnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova.
Jedna od najkorisnijih namirnica za doručak, koju dr. Hasan posebno ističe zbog njenog povoljnog uticaja na nivo holesterola, jesu ovsene pahuljice. Ove žitarice su bogate rastvorljivim vlaknima, koja igraju ključnu ulogu u procesu eliminacije žučnih kiselina iz organizma. Kada telo izlučuje ove kiseline, automatski dolazi do smanjenja holesterola u krvotoku. Osim što su hranljive i lake za pripremu, ovsene pahuljice su i odličan izbor za one koji žele jednostavnim promenama u ishrani poboljšati zdravlje srca. Dr. Hasan je otkrio da ih i sam redovno konzumira, ali upozorava da je pri kupovini važno birati kvalitetne proizvode, bez prisustva glifosata – herbicida koji se često koristi u poljoprivredi i može imati štetne posledice po zdravlje.
Kao dopuna ovsene kaše, dr. Hasan preporučuje uvođenje orašastih plodova u jutarnji obrok, jer predstavljaju izuzetno vredan izvor zdravih masti i vlakana koji mogu pomoći u regulisanju nivoa holesterola. Bademi, orasi, indijski orah i drugi slični plodovi nisu samo hranljivi, već doprinose smanjenju “lošeg” LDL holesterola, istovremeno poboljšavajući ukupnu lipidnu sliku organizma. Redovna konzumacija orašastih plodova može imati dugoročne pozitivne efekte na zdravlje srca, a najbolje ih je kombinovati sa namirnicama bogatim vlaknima, poput ovsenih pahuljica, kako bi se njihov efekat dodatno pojačao.
Još jedna moćna grupa namirnica u borbi protiv visokog holesterola su bobičasti plodovi, među kojima se posebno izdvajaju borovnice, jagode i maline. Ove male voćke obiluju antioksidansima koji štite organizam od oksidativnog stresa i smanjuju nivo slobodnih radikala, čime doprinose smanjenju upalnih procesa u telu. Upale su često povezane sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, pa je uključivanje bobičastog voća u svakodnevnu ishranu odličan način za prirodnu zaštitu srca i krvnih sudova. Osim što su bogate vlaknima, koja pomažu u uklanjanju viška holesterola iz krvotoka, bobice su i izuzetno ukusne i lako se mogu kombinovati sa različitim obrocima – bilo kao osvežavajući dodatak doručku, u smoothie-ima, salatama ili jednostavno konzumirane sveže ili zamrznute.
Unošenjem jednostavnih prilagodbi u svakodnevnu ishranu, može se značajno doprinijeti očuvanju zdravlja i smanjenju rizika od srčanih oboljenja. Iako pojedine namirnice pomažu u regulisanju nivoa holesterola, ključno je shvatiti da celokupan način ishrane, u kombinaciji s redovnom fizičkom aktivnošću, igra presudnu ulogu u održavanju organizma u dobrom stanju. Dr. Hasan naglašava da je briga o zdravlju prioritet i da se, uz male ali dosledne promene u svakodnevnim navikama, može postići dugoročna zaštita srca i krvnih sudova.
Zdravstvene navike za očuvanje zdravlja krvnih sudova
Zdravlje krvnih sudova igra ključnu ulogu u održavanju opšteg zdravlja i dugovečnosti. Arterije i vene prenose kiseonik i hranljive materije do svih organa, a njihova elastičnost i čistoća su presudni za normalno funkcionisanje srca i celokupnog kardiovaskularnog sistema. Nažalost, loše životne navike, stres, neadekvatna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti mogu ugroziti krvne sudove, što dovodi do povećanog rizika od srčanih i moždanih udara, hipertenzije i drugih ozbiljnih oboljenja. Usvajanje zdravih navika može značajno doprineti očuvanju zdravlja krvnih sudova i smanjenju rizika od ovih problema.
1. Pravilna ishrana – osnova zdravih krvnih sudova
Ishrana igra ključnu ulogu u održavanju zdravih krvnih sudova. Loša ishrana, bogata trans-mastima, šećerima i prerađenim namirnicama, može doprineti nagomilavanju lošeg holesterola i sužavanju arterija. Evo nekoliko ključnih saveta za ishranu koja podržava zdravlje krvnih sudova:
- Unos zdravih masti – Masne kiseline iz ribe, maslinovog ulja, orašastih plodova i avokada pomažu u smanjenju lošeg (LDL) holesterola i povećavaju dobar (HDL) holesterol, čime se smanjuje rizik od ateroskleroze.
- Vlakna kao saveznik zdravlja – Hrana bogata vlaknima, poput ovsenih pahuljica, mahunarki, voća i povrća, pomaže u smanjenju nivoa lošeg holesterola i poboljšava cirkulaciju.
- Smanjenje soli i prerađenih namirnica – Prekomerni unos natrijuma doprinosi zadržavanju tečnosti i povećava krvni pritisak, što može dovesti do oštećenja arterija.
- Unos antioksidanasa – Bobičasto voće, citrusno voće, zeleni čaj i tamna čokolada bogati su antioksidansima koji smanjuju upale i štite krvne sudove od oštećenja.
2. Redovna fizička aktivnost za zdravlje srca i krvnih sudova
Vežbanje poboljšava elastičnost krvnih sudova, smanjuje krvni pritisak i pomaže u održavanju zdrave telesne težine. Stručnjaci preporučuju najmanje 150 minuta umerenog kardio-treninga nedeljno, što uključuje:
- Brzo hodanje – Poboljšava cirkulaciju i pomaže u održavanju optimalnog krvnog pritiska.
- Plivanje – Jedna od najboljih vežbi za srce, jer angažuje celo telo bez prevelikog opterećenja na zglobove.
- Joga i istezanje – Poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju stres, koji može doprineti suženju krvnih sudova.
- Trening snage – Održava mišićnu masu i pomaže u boljoj regulaciji nivoa šećera u krvi.
3. Kontrola stresa i kvalitetan san
Stres ima značajan uticaj na zdravlje krvnih sudova. Hronični stres može dovesti do povišenog krvnog pritiska, povećanja upalnih procesa u organizmu i sužavanja arterija. Neke od strategija za kontrolu stresa uključuju:
- Tehnike disanja i meditacija – Duboko disanje i meditacija mogu smanjiti nivo hormona stresa i poboljšati cirkulaciju.
- Dovoljno sna – Nekvalitetan san može negativno uticati na krvni pritisak i povećati rizik od srčanih oboljenja. Preporučuje se između 7 i 9 sati sna svake noći.
- Druženje i hobiji – Aktivnosti koje donose zadovoljstvo i društvena interakcija mogu smanjiti nivo stresa i poboljšati mentalno i fizičko zdravlje.
4. Održavanje zdrave telesne težine
Gojaznost je jedan od glavnih faktora rizika za bolesti krvnih sudova, jer povećava verovatnoću nastanka dijabetesa, visokog krvnog pritiska i povišenog holesterola. Održavanje zdrave telesne težine kroz pravilnu ishranu i fizičku aktivnost može značajno smanjiti rizik od ovih oboljenja.
5. Izbegavanje štetnih navika
Neke navike mogu ozbiljno narušiti zdravlje krvnih sudova, pa ih je važno prepoznati i izbegavati:
- Prestanak pušenja – Nikotin sužava krvne sudove i povećava rizik od srčanih oboljenja.
- Smanjenje unosa alkohola – Prekomerno konzumiranje alkohola može povisiti krvni pritisak i izazvati upalne procese u telu.
- Ograničavanje unosa šećera – Visok unos šećera može dovesti do insulinske rezistencije i povećanog rizika od dijabetesa, koji negativno utiče na krvne sudove.
6. Redovne medicinske provere
Prevencija je najbolji način da se održi zdravlje krvnih sudova. Redovne medicinske provere mogu pomoći u ranoj detekciji problema i omogućiti pravovremenu reakciju. Važno je povremeno proveravati:
- Krvni pritisak
- Nivo holesterola
- Nivo šećera u krvi
- Indeks telesne mase (BMI)
