-Bog te vidlio, šta li mi se šetka ovako sređena, dal sam je diro il planiro?!
MALO O ITALIJANSKOJ PREHRANI
Italijanska ishrana je poznata širom sveta po svojoj raznolikosti, jednostavnosti i naglasku na kvalitetnim, svežim sastojcima. Kultura hrane u Italiji je duboko ukorenjena u svakodnevni život, a svaki obrok se doživljava kao prilika za uživanje u hrani, razgovoru i društvu. Italijani izuzetno poštuju tradiciju u kuhinji, a mnogi recepti se prenose generacijama unutar porodica.
Osnovu italijanske ishrane čini mediteranski način ishrane, koji se smatra jednim od najzdravijih u svetu. Ključni elementi uključuju upotrebu maslinovog ulja, svežeg povrća, voća, ribe, mahunarki i integralnih žitarica. Ugljeni hidrati, posebno pasta, imaju centralnu ulogu, ali se konzumiraju u umerenim količinama i često se kombinuju sa laganim sosovima i povrćem. Italijanska pasta je izuzetno raznolika, a svaki region ima svoje specifične oblike i recepte, od tradicionalnih špageta i penne do manje poznatih varijanti kao što su orecchiette ili trofie. Takođe, značajnu ulogu igraju i pekarski proizvodi, poput hrskavih hlebova, fokače i kroasana.
U Italiji je veoma važna sezonalnost namirnica. Zavisno od godišnjeg doba, menjaju se vrste povrća i voća koje se koristi u svakodnevnim jelima. Zimi su popularne zelje, kelj i narandže, dok se leti koriste paradajz, tikvice, patlidžan i smokve. Italijanska kuhinja je izuzetno prilagodljiva, te je uobičajeno videti kako se isti recepti menjaju u zavisnosti od dostupnosti namirnica. Pored toga, Italijani koriste lokalne proizvode iz svojih regiona, što znači da je hrana u Milanu drugačija od one u Napulju ili na Siciliji.
Maslinovo ulje je jedan od najvažnijih sastojaka italijanske ishrane. Koristi se kao osnova za kuvanje, ali i kao preliveno začinjavanje salata i pečenih jela. Masline i maslinovo ulje su od suštinskog značaja za mediteransku kuhinju, a mnogi Italijani veruju da ono doprinosi dugovečnosti i dobrom zdravlju. Upotreba začina je jednostavna, ali efektna; bosiljak, origano, ruzmarin, beli luk i peršun su među najčešće korišćenim začinima. Oni daju dubinu jelima, ali ne preplavljuju prirodne ukuse glavnih sastojaka.
Riba i morski plodovi su ključni deo ishrane u mnogim primorskim oblastima Italije, posebno u južnim regijama kao što su Sicilija, Kalabrija i Kampanija. Sardine, inćuni, lignje i školjke često se pripremaju jednostavno, sa limunom, belim lukom i maslinovim uljem, čime se ističu njihovi prirodni ukusi. Meso se jede u manjim količinama, a najčešće su to piletina, svinjetina, teletina i govedina. Regionalne specijalitete uključuju razne vrste suhomesnatih proizvoda, kao što su pršuta i salame, koje se često služe uz sir i hleb kao deo antipasti obroka.
Sir ima značajno mesto u italijanskoj ishrani. Postoji mnogo različitih vrsta sira, od mekih, kremastih ricotta i mascarpone, do tvrdih i zrelih pecorino i parmigiano-reggiano. Sir se koristi u mnogim jelima, od tjestenina i rižota do pizza i deserata. Italijanska pica je svetski fenomen, ali pravi ljubitelji picerije znaju da svaka regija ima svoj jedinstveni pristup ovom jelu. Na primer, napuljska pica je debela, mekana i vazdušasta, dok je rimska tanka i hrskava.
Vino je nezaobilazan deo italijanske kulture hrane. Svaki region proizvodi svoju vrstu vina, a obroci se često uparuju sa odgovarajućim vinima. Crvena vina poput Chianti i Barolo su veoma popularna, dok su bela vina kao što su Pinot Grigio i Soave savršena za lakša jela. Italijani uživaju u vinu kao delu svakodnevnog života, ali se retko preteruje u njegovoj konzumaciji.
Italijanski deserti su prava umetnost i često se prave od jednostavnih sastojaka kao što su brašno, šećer, jaja i maslac. Popularni deserti uključuju tiramisu, panna cottu, cannoli i gelato. Gelato, italijanski sladoled, je poznat po svojoj kremastoj teksturi i intenzivnim ukusima. Iako je sladak, italijanski deserti su često manje bogati šećerom nego što bi se očekivalo, što im daje suptilan, prirodan ukus.
Jedan od ključnih aspekata italijanske ishrane je način na koji se pristupa obrocima. Ručak je najvažniji obrok dana, dok večera može biti lakša, sa naglaskom na salate, ribu i hleb. Italijani izuzetno cene zajedničke obroke s porodicom i prijateljima, a obrok nije samo prilika da se jede, već i da se razgovara, smeje i uživa u društvu. Zbog ovakvog stava prema hrani, Italijani često jedu sporije i uživaju u svakom zalogaju.
Sve u svemu, italijanska ishrana je mnogo više od hrane na tanjiru. Ona predstavlja način života, posvećenost kvalitetnim sastojcima, ljubav prema tradiciji i poštovanje prema svakodnevnim ritualima ishrane.
