Kupala Fata malog Mujicu. Napuni kadu vodom, pa ga uhvati za lijevo uvo i tako počne da ga provlači lijevo – desno kroz vodu.
U tom ulazi Haso i onako začuđen pita Fatu:
-Bolan Fato, kako to kupaš malog Mujicu? Uho mu iščupa.
Kaže Fata:
Kupala Fata malog Mujicu. Napuni kadu vodom, pa ga uhvati za lijevo uvo i tako počne da ga provlači lijevo – desno kroz vodu.
U tom ulazi Haso i onako začuđen pita Fatu:
-Bolan Fato, kako to kupaš malog Mujicu? Uho mu iščupa.
Kaže Fata:
– Bolan Haso, budalo jedna. ‘Ajde ti stavi ruku u ovu vrelu vodu!
BONUS PRIČA:
Jednom davno, u malom selu, živeo je čovek po imenu Marko, poznat po svojim duhovitim dosetkama i smehu koji je uvek raznosio gde god da se pojavi. Bio je omiljen među seljanima zbog svoje vedre naravi i sposobnosti da svaku situaciju pretvori u šalu.
Jednog sunčanog dana, dok je Marko šetao selom, primeti neobičnu gužvu ispred prodavnice. Ljudi su se okupili i svi su se čudili nečemu što se dešavalo unutra. Marko, znatiželjan kao i uvek, odluči da istraži o čemu se radi.
U prodavnici je bila postavljena velika vaga, a vlasnik je nudio nagradu onome ko uspe da je izmeri tačno, bez greške. Seljani su se smenjivali, pokušavajući da reše zagonetku, ali niko nije uspeo.
Marko se nasmejao i rekao: “Hej, ljudi, pustite majstora da pokaže kako se to radi!”
Svi su se okrenuli ka Marku, iznenađeni njegovom samouverenošću. Marko je pristupio vagi, stavio se na nju i počeo da se meri. Ljudi su zatečeno posmatrali, ali onda je Marko izvadio novčić iz džepa, stavio ga na vagu i rekao: “Evo, izmerio sam se tačno! Ovo je moja mera!”
Svi su se nasmejali, a vlasnik prodavnice je bio zadivljen Markovom kreativnošću. Dao mu je nagradu, a Marko je postao poznat kao majstor vage, iako je merio samo svoj smisao za humor.
Od tog dana, svako ko bi čuo priču bi se nasmejao, a Marko je nastavio da širi radost i smeh širom sela. Jer ponekad, čak i u najneobičnijim situacijama, smeh je najbolji način da se prebrodi svaki izazov.
