Prodao Bošnjak svog papagaja Hrvatu.
Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvijek pozdravlja sa selam.
Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok papagaj ne dođe pameti…
Prođe tako mjesec dana i papagaj se ušuti.
Konta Hrvat, opametio se.
Sav sretan odluči on da ga ponovo počne hraniti.
Izvadi sjemena i stavi u kavez,
Kad će papagaj na to:
“Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec ramazana.”
BONUS PRIČA:
Avanture gospodina Marmelada
Jednog sunčanog dana, u malom gradiću po imenu Limungrad, živeo je gospodin Marmelad, čovek čija je ljubav prema džemovima i marmeladama bila poznata daleko i široko. Gospodin Marmelad nije bio običan čovek. Bio je avanturista u srcu, iako su neki smatrali da je previše posvećen svojim voćnim poslasticama.
Jednog jutra, dok je gospodin Marmelad spremao svoj omiljeni kivi džem, desilo se nešto neobično. Dok je mešao smesu u velikom loncu, primetio je da se kašika kojom meša počela lagano uzdizati iznad lonca. Bio je to trenutak kad je gospodin Marmelad shvatio da je njegov kivi džem imao čarobnu moć!
Odlučan da istraži ovu pojavu, gospodin Marmelad odluči da se pripremi za putovanje. Uzeo je svoj omiljeni veliki kačket sa šarenim voćnim printom, spakovao nekoliko tegli džema za put, i krenuo na svoju avanturu.
Prvo mesto koje je posetio bio je Stari Voćnjak, poznato mesto gde su rasle najukusnije kruške u celom Limungradu. Tu je upoznao vrednog voćara Grgu koji je svakog dana brinuo o voćkama. Grga je bio začuđen kada je video gospodina Marmelada kako šeta po voćnjaku sa svojim kačketom i priča o čarobnom džemu. No, Grga je bio ljubazan domaćin i ponudio je gospodinu Marmeladu da proba njegove sveže ubrane kruške. Kada je Marmelad zagrizao u krušku, osetio je slatki sok kako mu se sliva niz bradu. „Nisam znao da su kruške ovde tako ukusne!“ rekao je zadovoljno gospodin Marmelad, dok su se u daljini čule ptice koje su veselo pevale.
Nakon Stari Voćnjaka, gospodin Marmelad je krenuo prema Divljem Šumskom Jagodištu, mestu gde su rastale divlje jagode visoke kao dlan. Tu je upoznao šumsku vilenicu Elu, koja je živela među grmljem jagoda. Vila Ela je bila znatiželjna zbog priče o čarobnom džemu, pa je ponudila gospodinu Marmeladu da pomaže u berbi jagoda. Dok su zajedno brali jagode, vila Ela je počela pevati svoje melodiozne pesme, a gospodin Marmelad je pratio ritam s kašikom koju je koristio za mešanje džema. Tog popodneva su imali toliko zabave da su skoro zaboravili na vreme.
Na kraju svoje avanture, gospodin Marmelad se vratio u Limungrad s novim saznanjima i pregršt novih prijatelja. Niko nije znao da li je čarobni džem stvaran ili je to samo plod Marmeladove mašte, ali jedno je bilo sigurno – gospodin Marmelad je pronašao najslađu avanturu svog života.
I tako, svako veče, dok je gospodin Marmelad mešao svoj omiljeni džem, osmehivao se uz sećanje na svoje nezaboravno putovanje kroz voćne vrtove i šumske staze, sanjajući o novim avanturama koje ga možda čekaju.
