Išao Haso kod doktora da traži lijek za ženu.
-Šta joj je? – pita doktor.
-Ne čuje dobro.
-Koliko je oštećenje sluha?
-Uh, ne znam tačno ali ću ispitati…
Vraća se on kući i još iz dvorišta pita:
-Fatooo, šta ima za ručak?
Nema odgovora. Kad je bio na kućnom pragu, opet upita:
-Fato, šta ima za ručak?
Opet nema odgovora. Ispred kuhinjskih vrata opet upita:
-Fato, šta ima za ručak?
Opet se niko ne javlja. Onda uđe u kuhinju i primaknuvši se njenom uhu upita:
-Fato, šta ima za ručak?
-Ama krompiruša, tri puta sam ti rekla!
BONUS PRIČA:
Šefko i Mašina za Kafu
U malom gradu, u srcu Balkana, živio je čovek po imenu Šefko. Šefko je bio poznat kao najveći kafopija u celom kraju. Njegov dan nije mogao početi bez šolje jake, crne kafe, toliko jake da je mogla probuditi i mrtvog. Njegovi prijatelji su se često šalili da Šefko ne pije kafu, već da kafa pije njega.
Jednog dana, Šefko je odlučio da investira u svoju ljubav prema kafi i kupi sebi mašinu za espresso. Nije to bila obična mašina, već najnoviji model sa svim mogućim dugmićima, podešavanjima i lampicama koje su svetlele kao novogodišnja jelka. Kad je mašina konačno stigla, Šefko je bio kao dete koje je dobilo igračku o kojoj je sanjalo godinama.
“Iz nje će izlaziti samo najbolje šoljice kafe,” rekao je sam sebi ponosno, gledajući u sjajnu površinu mašine. Njegov mačak, Mrvica, sedeo je pored njega, sumnjičavo gledajući novu napravu, kao da oseća da će mu ona postati novi rival za Šefkovu pažnju.
Prvog jutra, Šefko je ustao pre zore, toliko uzbuđen da isproba svoj novi aparat. Otvorio je uputstvo, ali nakon pet minuta čitanja shvatio je da su uputstva pisana kao da su namenjena inženjerima NASA-e. „Ma, koliko teško može biti?“ promrmljao je Šefko, odbacujući uputstvo sa strane.
Napunio je mašinu vodom, stavio kafu u filter, pritisnuo dugme i – ništa. Mašina je samo zujala, kao da je razmišljala o smislu života. “E, pa, nećemo tako,” rekao je Šefko i pritisnuo još jedno dugme. Mašina je počela da trese, da pušta paru, a zatim je odjednom izbacila mlaz vrele vode direktno u vazduh, umalo ne opevši Mrvicu, koji je s ljutitim mjaukom pobegao iz kuhinje.
“U redu, možda sam malo požurio,” priznao je Šefko i vratio se uputstvu. Nakon desetak minuta intenzivnog proučavanja, zaključio je da je sve spremno za novi pokušaj. Stavio je šoljicu ispod mlaznice, pritisnuo odgovarajuće dugme i… ništa. Šolje su se tresle, mašina je zapištala, ali ni kap kafe nije izašla.
Šefko je frustrirano prešao na sledeći nivo – tehnički servis. Uzeo je telefon i pozvao broj na zadnjoj strani mašine. Nakon nekoliko trenutaka, javio se prijatan glas.
“Dobar dan, kako vam mogu pomoći?”
“Dobar dan, kupio sam mašinu za espresso, ali ona… hm, ne radi.”
“Da li ste pokušali da isključite i uključite mašinu?” upita glas.
“Naravno da jesam,” odgovori Šefko pomalo uvređeno. “Ne izbacuje kafu.”
“Razumem. Jeste li proverili da li je rezervoar za vodu ispravno postavljen?”
“Jesam, sve je na svom mestu.”
“Možda postoji problem sa pritis… Oh, sačekajte, upravo ste dobili specijalnu ponudu! Kupovinom naše najnovije verzije filtera za kafu, dobijate 10% popusta na sledeću kupovinu!”
Šefko je gledao u slušalicu u neverici. “Ali moja mašina ne radi!”
“Naravno, gospodine, možemo vam pomoći u vezi s tim. Samo se prijavite na našu web stranicu i unesite serijski broj uređaja.”
“Ali, ja želim kafu sada!”
“Razumem, gospodine. Hvala što ste nas kontaktirali i nadamo se da ćete uživati u svojoj sledećoj šoljici kafe!”
Prekinuo je vezu i u neverici gledao u mašinu. „Gospode, šta je ovo?“ pomislio je, ali nije odustao.
U međuvremenu, Mrvica se vratila u kuhinju, sa bezbrižnim izrazom lica, kao da želi da vidi kako će se završiti ova drama. Šefko je ignorisao mačka i rešio da napravi poslednji pokušaj. Isključio je i ponovo uključio mašinu, promenio filter, proverio sve moguće postavke i onda, sa velikom nadom, pritisnuo dugme.
Mašina je počela da zuji, pišti, pusti malo pare, a onda… konačno, iz nje je počela da curi kafa. Bila je to najlepša stvar koju je Šefko ikada video. Šolja se punila tamnim, gustim napitkom, a miris sveže kafe ispunio je kuhinju. Mrvica je radoznalo njuškala vazduh, dok je Šefko trijumfalno podigao šoljicu.
Dok je ispijao prvu šolju kafe iz svoje nove mašine, shvatio je da je sve bilo vredno truda. Gledao je Mrvicu, koji se popeo na radni sto i mahao repom, kao da mu čestita.
„Dobro, Mrvice,“ rekao je Šefko sa osmehom, „izgleda da ćemo se naviknuti na ovu mašinu. Možda nije bila najlakša za korišćenje, ali na kraju krajeva, šta je to jedan mali tehnički izazov za pravu šoljicu kafe?“
I tako je Šefko naučio da ponekad, čak i kada stvari ne idu po planu, dovoljno je biti uporan, imati smisao za humor, i sve će na kraju ispasti kako treba.
A mašina? Pa, ona je postala veran pratilac u svakodnevnim Šefkovim avanturama, podsećajući ga svaki put kad se zaglavi u nekoj tehnološkoj zavrzlami, da ništa nije bolje od dobre, stare, ručno pripremljene kafe – osim možda dobre priče koju možeš ispričati uz nju.
