Proces pravljenja zimnice, naročito kiselog kupusa, zahteva preciznost i adekvatne uslove kako bi rezultat bio savršenog ukusa i odgovarajuće teksture. Prema rečima beogradskog kuvara Gorana Glišića, idealno vreme za kiseljenje kupusa je kada vremenski uslovi postanu stabilni, što se najčešće događa krajem jeseni ili početkom zime. On objašnjava da konstantna spoljašnja temperatura omogućava lakšu regulaciju fermentacije, čime se postiže bogatiji i uravnoteženiji ukus gotovog proizvoda.
Goran Glišić ističe da je ključ uspešnog kiseljenja kupusa pažljivo upravljanje temperaturom tokom procesa. Na samom početku, prostorija treba biti zagrejana na približno 20 stepeni Celzijusa, jer je to optimalna temperatura za započinjanje fermentacije. Kako se fermentacija razvija, preporučuje se postepeno snižavanje temperature na između 10 i 15 stepeni kako bi se proces usporio i zaustavio u pravom trenutku. Na taj način se obezbeđuje vrhunski kvalitet ukiseljenog kupusa, uz dugotrajnu svežinu.
Jednako važan element uspešnog fermentisanja jeste precizan odnos između soli i kupusa. Glišić predlaže jednostavnu formulu: na svakih 100 kilograma kupusa dodaje se od 3 do 3,5 kilograma soli. Ovaj tradicionalni recept oslanja se samo na tri sastojka – kupus, so i vodu – bez ikakvih dodatnih začina. Prirodni proces fermentacije samostalno stvara bogat i karakterističan ukus, koji čini ovu zimnicu omiljenom generacijama.
Evo kako se priprema kiseli kupus korak po korak:
Priprema glavica: Prvo se glavice kupusa ostave da odstoje jedan do dva dana kako bi otpustile višak vlage. Nakon toga, spoljašnji listovi se uklanjaju, a koren svake glavice pažljivo se izdubi. U izdubljeni deo dodaje se so, koja pomaže u započinjanju procesa fermentacije.
Slaganje u posudu: Glavice se pažljivo slažu u bure ili drugu odgovarajuću posudu, tako da čvrsto leže jedna uz drugu. Voda se ne dodaje odmah, već se priprema sutradan, kada se preostala količina soli potpuno rastvori u vodi i prelije preko kupusa.
Proces fermentacije: Nekoliko dana nakon što fermentacija počne, karakterističan miris postaje primetan. Tada je vreme za ključni korak – pretakanje. Voda iz bureta se ispušta kroz ventil na dnu ili pomoću creva, a zatim vraća nazad. Ovaj proces se ponavlja svakodnevno, čime se talog uklanja, a fermentacija postaje ravnomerna i kontrolisana, što osigurava odličan kvalitet kiselog kupusa.