Mujo i Fata bili u braku već par godina, kad Muji jednog dana stigne anonimno pismo u kojem piše da ga Fata vara s Hasom. Pratio tako Mujo Fatu popodne kad je išla na kafu s prijateljicama, i vidi je kako ulazi s Hasom u hotel.
Naveče dođe Mujo u kafanu i ravno za Hasin sto:
Haso, imaš li ti ljubavnicu?”
Haso mirno odgovara:
BONUS PRIČA:
U malom selu, negde duboko u srcu Balkana, živeo je čovek po imenu Mile. Mile je bio običan seljak, ali je imao jedan neobičan san – želeo je da postane slavni izumitelj. Nažalost, Mile nije imao puno talenta za izume, ali to ga nije sprečavalo da pokuša.
Jednog dana, dok je sedeo ispod stare trešnje i gledao kako mu kokoške trčkaraju po dvorištu, sinula mu je genijalna ideja. “Izumiću mašinu koja može da prevodi kokošiji jezik na ljudski!” uzviknuo je samouvereno, i odmah se bacio na posao.
Prvo je napravio plan. Zatim je prikupio sve potrebne delove – stari radio, nekoliko baterija, par žica, i, naravno, veliki lonac koji mu je služio kao antena. Nakon nedelja mukotrpnog rada, Mile je konačno završio svoj izum i nazvao ga “Koko-Prevoditelj 3000”.
Svi u selu su se smejali kada su čuli za Mileov izum, ali on nije odustajao. Odlučio je da organizuje javnu demonstraciju na seoskom trgu. Ljudi su se okupili, neki iz radoznalosti, a neki samo da se zabave.
Mile je stavio lonac na glavu, uključio Koko-Prevoditelj 3000 i prislonio mikrofon ka jednoj od svojih kokošaka. Kokoška je zagakutala, a Mile je čekao da mašina prevede. Na njegovo iznenađenje, izum je počeo da proizvodi zvuke i na ekranu se pojavio tekst: “Kukuriku! Danas je divan dan za kopanje glista.”
Ljudi su počeli da se smeju, misleći da je sve samo dobra šala. Međutim, Mile je bio ozbiljan. “Vidite,” rekao je, “moj izum zaista radi! Možemo sada da komuniciramo sa kokoškama!”
Jedan od seljana, Dragan, koji je bio poznat kao lokalni šaljivdžija, odlučio je da testira Mileov izum. “U redu, Mile,” rekao je, “pitanje za tvoju kokošku: šta misliš o našem selu?”
Mile je okrenuo mikrofon ka kokoški, koja je kljucnula i zagakutala. Koko-Prevoditelj 3000 je ponovo proradio i na ekranu se pojavio odgovor: “Kukuriku! Selo je lepo, ali petlovi su dosadni.”
Svi su se smejali, ali Mile je bio oduševljen. “Vidite,” rekao je, “čak i kokoške imaju mišljenje!”
Narednih dana, Mileov Koko-Prevoditelj 3000 postao je glavna atrakcija u selu. Ljudi su dolazili iz drugih sela da vide ovaj čudnovati izum. Jednog dana, čak je i lokalni novinar došao da napravi priču o Mileu i njegovom izumu.
Novinar je pitao Milea: “Mile, šta te je inspirisalo da napraviš ovaj izum?”
Mile je ozbiljno odgovorio: “Pa, oduvek sam želeo da znam šta moje kokoške misle. A sada, zahvaljujući Koko-Prevoditelju 3000, mogu da komuniciram sa njima kao nikada pre.”
Novinar se nasmejao i upitao: “I šta su ti kokoške rekle?”
Mile se nasmejao i rekao: “Pa, uglavnom pričaju o hrani, glistama i ponekad se žale na petla. Ali bar sada znam da nisu nesrećne!”
Priča o Mileu i njegovom izumu proširila se po celom regionu. Iako je Koko-Prevoditelj 3000 bio daleko od savršenog, Mile je postao lokalni junak, poznat po svom neobičnom snu i upornosti. I dok su se drugi smejali, Mile je znao da je, makar na trenutak, ostvario svoj san i postao slavni izumitelj u očima svojih seljana.
Na kraju krajeva, možda nije bitno koliko je tvoj izum koristan, već koliko radosti može da donese ljudima oko tebe. I u tome je Mile bio pravi genije.
