“Kad smo izgubili tatu, nastala je velika tuga, a naš život se pretvorio u pakao.
Brat, sestra i ja bili smo djeca, mama nije imala stalni posao i često nismo imali ni koru hljeba da pojedemo.
U početku je i bilo nekako, ali kasnije su svi okretali glavu od nas, rodbina, komšije, prijatelji… nikome nismo bili bitni.
Glad je prosto natjerala brata sa samo 16 godina počne da zarađuje.
Radio je razne fizičke poslove i tada smo počeli da normalnije živimo, normalnije… ono nismo bili gladni i to je bilo dovoljno.
Međutm brat je ubrzo “upao” u loše društo i počeo da radi rane poslove koji nisu bili baš legalni. Meni i sestri je tada bilo super, bile smo klinke, imale novca više nego smo mogle potrošiti, i to nam je bilo dovoljno, ali mama se mnogo brinula za brata.
Ova priča duboko oslikava složenost ljudskih odnosa i životnih situacija koje mogu dovesti do moralnih dilema. Iako bratov životni put nije bio bez problema i ilegalnih aktivnosti, njegova predanost porodici i žrtvovanje za dobrobit svojih bližnjij predstavljaju snažan primjer ljubavi i odanosti.
Često se suočavamo s situacijama u kojima moramo balansirati između moralnih principa i praktičnih poterba. Iako postupci brata možda nisu odobravani, njegova uloga u podržavanju svoje porodice i omogućavanju obrazovanja svojim mlađim sestrama predstavlja duboku žrtvu.
Ova priča također pokazuje kako se izazovi i teškoće u životu mogu pretvoriti u priliku za rast i razvoj. Bez obzira na izazove s kojima su se suočavali, sestre su izgradile svoje obrazovanje i budućnost zahvaljujući podršci i žrtvi svog brata.
Nadamo se da će brat uskoro izaći iz zatvora i nastaviti svoj život na slobodi, a sestre će bitti u mogućnosti da preuzmu brigu o porodici i uzvrate mu za sve što je učinio za njih.
